ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ

Објављено четвртак, 07 април 2016

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ ЈЕ: грубо понашање, често врло агресивно, траје дуже време, осмишљено је свесном намером да се одређена особа или група повреди, да јој се нанесе психичка, физичка или материјална штета/бол. Понавља се на исти начин, има исти садржај, усмерено је на исти објекат, особу или групу.  

НАСИЉЕ НИЈЕ: • једнократни инцидент који се неће поновити;

 • пријатељска размирица, свађа или неспоразум;

 • случај или грешка;

 • случајно наношење бола;

 • пријатељско задиркивање;

• насилно решавање сукоба између пријатеља исте моћи.

Врсте насиља:

• психичко  –  ругање, вређање, претећи погледи, гримасе, исмевање, ухођење,  уцењивање;

• физичко – ударање, гурање, рушење, отимање и уништавање ствари;

 • социјално – оговарање, избегавање, игнорисање, изоловање, ширење лажи и гласина;

електронско- злоупотреба информационих технологија (вајбер и фејсбук и остале социјалне мреже), слање смс и ммс, мејлова  

• сексуално –  нежељено додиривање, приказивање и снимање порнографских садржаја, изнуђивање сексуалних услуга, принуда на сексуални чин, подвођење итд.

 

 

НЕКЕ ОСОБИНЕ КОД ДЕЦЕ КОЈЕ ДОПРИНОСЕ ДА ИХ ОПАЖАЈУ КАО  „ПОТЕНЦИЈАЛНУ ЖРТВУ“:

• плашљива су, тиха и несигурна;• опрезна су и осетљива;• реагују плачем и повлачењем;• самопоштовање им је ниско;• имају мало пријатеља;• изолована су од друштва;• презаштићена су од родитеља (брижни родитељи који „раде уместо“ деце);• физички су слабија (ниска, слабашна, са хендикепом и сл).

ЗНАЦИ КОЈИ ГОВОРЕ ДА ЈЕ ДЕТЕ ИЗЛОЖЕНО НАСИЉУ У ШКОЛИ:

• дете мења понашање – уморно је, повучено, заборавно је, смушено, одсутно, не спава добро, нема апетита, плаче, оштро одговара на питања, раздражљиво је;

• има главобоље, жали се на бол у стомаку;мокри у кревет, има ноћне море;

• мења уобичајени пут кретања до школе и натраг;

• вређа, удара, наглих је реакција;

• касни у школу, касно излази из школе;

• има огреботине и модрице, поцепану одећу; књиге и личне ствари му „нестају“; тражи додатни новац за џепарац

• школски успех слаби; настоји да избегне неке предмете (нпр. физичко васпитање);

• нервозно је, гризе нокте; боји се изненадних звукова, мрака, физичког контакта;

Ако ваше дете показује било који од ових знакова, не значи нужно да трпи насиље, али треба испитати и ту могућност.

ПОМОЗИТЕ СВОМ ДЕТЕТУ КАДА ТРПИ НАСИЉЕ:

1. На насиље не одговарајте насиљем - Прво обуздајте и савладајте свој бес јер ваше дете усваја обрасце понашања од вас! Да би се ваше дете супротставило насиљу, потребна му је ваша помоћ.

 2. За почетак- Разговарајте с дететом!!!  Покажите да сте довољно снажни да чујете од њега што му се догодило. Нарочито је важно да не изражавате згражавање или гађење.

Не критикујте чак и ако се не слажете с начином на који се ваше дете носи са ситуацијом.

Врло је важно ономе ко трпи насиље рећи да није крив за то што се догодило и да вам је драго

што је имао храбрости да вам се обрати

Не реците свом детету да игнорише насиље, тј. да се прави да га не примећује.

 

Немојте само рећи: „Све ће бити у реду, пребродићеш ти то.“

Не подстичите освету насиљем („Само и ти њега/њу удари!“ или „Врати им!“). Ситуација се може  погоршати.

3. Обавезно и увек питајте дете шта оно мисли.

Уверите дете да ћете размислити о томе шта све треба предузети. Договорите се о могућим акцијама.

4. Сарађујте са школом!!!

• Договорите се око састанка у школи. • Контролишите своја осећања!!!

• Наводите чињенице о догађају/догађајима (ко, шта, када, где и како).

• Позовите учитеља или разредног старешину и објасните разлог своје забринутости.

ШТА НЕ ТРЕБА ДА РАДИТЕ?

·         Немојте одмах да ступите у контакт с родитељима ученика који малтретира/ју ваше дете.

·         Са родитељима деце која су насилна треба да разговарају прво надлежни у школи, па онда родитељи деце која су том насиљу била изложена.

·         Немојте да „улетите“ у школу и захтевате да насилно понашање одмах престане.То се неће догодити, а такво понашање неће помоћи никоме.

ИМАЈТЕ НА УМУ:

Ако се насилно понашање не пријави школи, оно се неће ни зауставити!!!

• Многа деца престаће са насиљем кад за то сазнају и њихови родитељи.

Редовно разговарајте с вашим дететом и са школом, како бисте се  уверили да је насиље престало.

• Ако насиље потраје, поново разговарајте са запосленима у школи.

 

 КАКО ЋЕ ВАШЕ ДЕТЕ ПОСТАТИ ОТПОРНИЈЕ НА НАСИЉЕ?

·         Мора бити сигурно да му верујете и разумете га.  

·         Уверите дете да пријава насилног понашања није исто што и оговарање или тужакање.

·         Помозите детету да учврсти пријатељства које је склопило у школи, позовите његове школске

другове у свој дом. Један добар друг може битно помоћи да ваше дете успостави пољуљано

самопоуздање.

·         Помозите да се укључи у групе које задовољавају његова интересовања (спорт, музика, уметност). Помозите детету да упозна нове пријатеље ван школе.

Помозите детету да савлада стидљивост, да научи да се заузме за себе без насиља. То може помоћи да се превазиђе страх, што је понекад довољно да обесхрабри нападача.

 

ДЕЦА КОЈА ЧИНЕ НАСИЉЕ

Знаци који говоре да се ваша деца понашају насилно у школи:

• наглих су реакција;  имају жељу за владањем, за моћи и контролом туђег понашања;

• показују непријатељство према околини;

• арогантна су; имају мањак саосећања;

• теже за остваривањем користи (материјалне);

• имају позитивно, чак „високо“ мишљење о себи;

• у такмичењу су хвалисави победници, а лоши губитници;

• физички су јача, снажнија, крупнија.

 

 Зашто се деца насилно понашају?

• имитирају  људе којима се диве( породица,пријатељи, медији)

• не знају боље начине комуницирања с вршњацима;

• пролазе кроз тежак период у животу и то показују кроз агресивност.

ПОМОЗИТЕ СВОМЕ ДЕТЕТУ КАДА СЕ ПОНАША НАСИЛНО-Схватите ситуацију озбиљно и разговарајте с дететом!

•             Ставите детету до знања  да нећете толерисати такву врсту понашања.

•             Не прихватајте објашњења да је „све то било у шали“.

•             Наведите дете да размисли о начину како да „поправи штету“ и умањи бол. 

·         Помозите му да научи да се искрено извини. 

·         Помозите детету да пронађе решење, тј. начин да се насиље не понови.

·         Постављајте једноставна питања:

Имајте на уму да ће дете покушати да негира или умањи своје неприхватљиво понашање.

Побрините се да мере које предузимате буду ненасилне и делотворне, да одговарају озбиљности дела и узрасту детета.

ШТА НЕ ТРЕБА ДА РАДИТЕ?

•             Физичко кажњавање 

•             Посрамљивање („Срам те било за...“) –КРИТИКОВАТИ ПОГРЕШАН ПОСТУПАК А НЕ ЛИЧНОСТ ДЕТЕТА!

•             Ускраћивање емоција („Била си безобразна, неваљала јер си...“; „Бежи од мене... Не волим те више!“) 

 

Сарађујте са школом и договорите се о начинима помоћи детету за мењање агресивног /насилног понашања. 

Најважнији принцип у супротстављању насиљу гласи: НЕ ЋУТИТЕ О НАСИЉУ!

 

ИМАЈТЕ НА УМУ И ОВО- У ситуацији насиља највећи број деце је у улози ПОСМАТРАЧА, СВЕДОКА.

 

Зашто деца која посматрају сцене насиља не реагују?

• Плаше се да ће бити повређени или да ће бити нова мета насиља.

• Плаше се да ће направити нешто што ће погоршати ситуацију.

• Не верују одраслима, сматрају да недовољно и неадекватно реагују на насиље.

• Немају саосећања.

ВАЖНО ЈЕ НАПОМЕНУТИ ДА ДЕО КРИВИЦЕ СНОСЕ И ПОСМАТРАЧИ, ЈЕР СВОЈИМ НЕЧИЊЕЊЕМ, ПОМАЖУ НАСИЛНИКУ!!!

 

 

 

ИЗВОД ИЗ ПРИРУЧНИКА ЗА РОДИТЕЉЕ   „ШТА ЈЕ ДАНАС БИЛО У ШКОЛИ?“ http://www.unicef.rs/files/Prirucnik_za_roditelje_Skola_bez_nasilja.pdf

Погодака: 1261